Кажите деци да су им поносни преци!

Генерација која је жалила због пребега Бранка Коцкице у редове СНС-а постала је и сама “коцка”. Пасивно, мртво, непокретно тело у простору и то не неком неутралном, још мање у оном где су “куће од чоколаде а прозори од мармеладе”, већ у оном мрачном, затрованом издајом, дубоко корумпираном и криминализованом простору створеном од људи људи који су надвисили моћ државе и потчинили је себи.

Зла се нижу једно за другим већ преко деценију, сваком од њих глава је или макар кумовао Вучић и сам потчињен западној елити према Србији одувек крајње деструктивно и уништитељски настројеној.

Почело је велеиздајом Косова и Метохије чиме се одужио за долазак на власт (подсетићу, његовом претходнику на челу СНС-а, Томиславу Николићу, ЕУ је честитала на победи на изборима чак пола сата пре затварања гласачких места).

Вучић се врло брзо показао не само поузданијим већ лукавијим и продорнијим од Николића те запоседа водећу позицију а од Европске уније и Америке бива награђен одрешеним рукама да по држави вршља, пљачка је, руши комплетан државни апарат, економски је разара и прети да је трајно уништи у потпуности. И не само државу, сви се добро сећамо да је изјавио како “немамо право да уништавамо животе већег броја људи него што је то било предвиђено првобитним плановима”. Људи су плаћали крвљу његово одржавање на власти.

Подсетићу на један од тежих случајева и не знам зашто се и за њих не тражи одговорност. Можда зато што су устала деца која се тога једва или не сећају више уопште. Тражење правде за тај злочин било је на старијима али авај... Пад хеликоптера који је превозио болесну бебу из Новог Пазара и још седморо чланова особља до болнице у Београду догодио се марта 2015. године. Тада је пилот летелица изненада добио нова упутства и хеликоптер намерно скренут са курса по лошем времену и уместо да безбедно слети на аеродром, приунуђен је да проба да слети у неком беспућу како би се ничим заслужни представници режима фотографисали и промовисали се. Вест о "безбедном слетању хеликоптера" прво је објавила агенција Бета а затим су је преузели и други портали али и неки од штампаних медија чију је вест о успешно обављеном задатку сутрадан дочекало свих осам угашених живота. Годину дана касније  Више јавно тужилаштво у Београду, од чијих колега у Новом Саду очекујемо да реши и случај пада андстрешнице, саопштило је да нема места покретању кривичног поступка поводом пада хеликопера. На томе се завршило.

Они који су Вучићу дали одрешене руке нису се бавили тим случајем јер су добили много више него што су очекивали.

Добили су Косово и Метохију на тацни на коме читава армада НАТО пакта није могла да обави посао деценију и по.

Добили су и независност коју је остатак Србије имао.

Добили су земљу и њене ресурсе.

Добили су економију.

Добили су достојанство, слободу па чак и будућност нашу и наше деце.

Једном речју, добили су потпуно пораженог непријатеља, Србију, без иједног испаљеног метка!

Вучић је то наплатио и њима а, богме, посебно (опет) нама! Све то Запад је називао “демократијом”, “путем придруживања ЕУ”, “Отвореним Балканом”, “помирењем”... Како год, само нека лепо звучи док се економски тигар развија иако у обрнутом смеру.

А заузврат Срби су добили дужничко ропство, и лично и кроз државне кредите, а уз њега и “привилегију” да буду јавно названи - колонијом те да се према њима (то јест нама) тако и опходе. Претворени смо у најјефтинију радну снагу на континенту те смо тако и рекламирани на страним телевизијама па су се европски раднички синдикати бунили због рекламе која тако представља раднике и тек тада је повучена. Уз све то радна снага у Србији је сама плаћала своје мукотрпно стечене а опет минималне зараде (субвенције страним компанијама власт је исплаћивала из буџета Србије или се зарад њих задуживала код ММФ-а којима ће кредите опет народ морати да враћа још дуго година) да би била отпуштена чим субвенција истекну и буде замењена још јефтинијом радном снагом увезеном из иностранства.

Остали смо редом без свега а и у оно природе што имамо и којом се поносимо да је преживела бомбардовање осиромашеним уранијумом сада се зарад профита трују вода, ваздух, земља... Злато се непрестано ископава и у огромним количинама износи из Србије која не добија ништа заузврат док неколико Вучићевих корумпираних битанги, новинара и квази-стручњака са телевизије прича како је то “историјски напредак”. 

Оне “коцкасте” главе, с почетка приче, уцењене послом на који им право гарантују сви закони и домаћи и међуанродни - али само ако то право и затраже, ћутањем и пристанком чинили су за странку, за Вучића, криминалне му кланове и братију, све што су ови од њих тражили па и потурали своју децу, жене, родбину... Радили и ћутали, убеђујући један другог да мора тако и зато “ћути, може и горе”.

Ћутали смо јер је могло и горе. Горе се и догодило. Правда је чекала неке друге људе да се за њу боре али цена је сада била дупло већа него при паду хеликоптера - 15 живота.

А њима, напредњацима, не 15, ни 150, ни 1555 живота једноставно није довољно да “заустави Србију”. Под “Србија” подразумевају себе и своју незаситу алавост за даљим богаћењем. “Коцкасти” су ћутали.

Све док нека нова деца нису устала и рекла - е па, не може!

Не дамо да буде горе!

Иако рођени не у имагинарном “царству у коме царује другарство” већ у царству напредњачког криминала из кога се не види никакав излаз а да се тим путем не олупа или им неко олупа главу, она су устала. Оптужени од многих да раде на своју и штету државе, она су тражила оно што нико у свету не тражи јер се сматра основним и нормалним - да институције функционишу! Она траже да држава функционише! И то је све.

Сусрећу се са психопатама на власти којима баш такав захтев највише и смета јер су урушавањем институција згрнучи богатство о каквом нису н исањали док би у уређеном систему захваљујући својим способностима једва и преживљавали. Зато они не знају ништа друго него да прете а остваривање тих претњи им причињава некакво необично задовољство. Оно какво осећа примитав ум када лажном "богу" приноси жртву черечећи неко друго немоћно и  недужно људско биће. 

Но, деца се ничега не боје толико да би рекли “ћути, може и горе”, да би се продали, да би постали део криминалних структура и поспошеили "пословне" везе Вучићевог криминалног клана. И како све то? Како када им старији ни у чему добром нису и не могу да буду узор? Толико је народ пао да је као муња Србијом прострујао афоризам Бојана Љубеновића "ми никоме нећемо бити славни преци".

Просто, у деци се пробудила она једноставна, исконска потреба за правдом, она иста коју Србин носи у себи и која га је водила при скидању јарма вишевековног турског ропства, она која је својом одлучношћу, оним истим покличем “не дам!” потукла и друго, западно царство. Она која је једина на окупираној територији у Првом светском рату подигла (Топлички) устанак иза непријатељских редова, она која је подстакла те исте Србе да први подигну устанак у Европи окупираној од немачких нациста у Другом светском рату и ослободе прву територију на простору под немачком контролом! Та иста потреба и жеђ за правдом, која је увек васкрсавала Србију а коју су старији ћутке посматрали како умире под њиховим ногама, то је оно што се у овој деци пробудило. Пробудио се дух њихових предака. Зато...

КАЖИТЕ ДЕЦИ

ДА СУ ИМ

ПОНОСНИ ПРЕЦИ!

Прочитајте више →

Бадњак на КМ таблицама у Косовској Митровици и ове године...

 

Косовска Митровица је, као и читав север покрајине, на Бадњи дан била тужнија него ранијих година (ускоро видео). Једна од бројних и болних промена и пораза који је српском народу нанет из Београда у процесу велеиздаје Косова и Метохије, јесте укидање КМ и других таблица са ознакама градову на КиМ, а признање неких туђих, илегалних докумената са којима се сада може путовати широм Србије као са регуларним!

Наравно, зна се ко је директни кривац и коме су руке крваве у тој нечасној работи али да му на овај дан не помињемо име, нека остане Непоменик.

КМ таблице су остале ван КиМ или још по нека у "приватним колекцијама" као симболи слободе који ће је својим враћањем први објавити и разгласити је. Тако и на старом jугићу, очигледно одавно ван употребе, паркираном крај зграде симболичног назива "Самачки блок", баш како се осећају и Срби на Косову и Метохији, овај ауто на себи још увек има осим временом, нетакнуте КМ таблице.

Једино ту оне нису симбол слободе већ симбол пркоса, отпора сведеног искључиво на појединца против једног, другог, трећег система. Неподржани ни од кога. ... Тако издане од Београда, забрањене на Косову и Метохији, КМ таблице и данас живе као што живи и српско јунаштво - у гробовима.

Неки од тих гробова јесу баш они прави, раке затрпане, а неки од гробова су у још увек живим људима. И једни и други чекају исто, васкрсење мртвих. А последњих година у Србији умрло много тога... Да се не лажемо, издајом Косова и Метохије задат је смртоносан ударац читавој Србији те она као држава опстаје тек као параван за даљу издају и пљачку која треба дугрочно да је затрпа у дубоку раку.

Па ипак, историја нам је показала да обично баш то бива моменат када Србија почиње да васкрсава као што на то некако указују и протести студената на које, ето, нико није рачунао да ће понети тај терет на својим леђима.

Но, Бадњи је дан још и већи подсетник да Онај који васкрсење дарује, увек се изнова рађа, изнова страда и изнова васкрсава.

Да, Он - Христос Бог.

Христос се роди!

Прочитајте више →

Српски боксер, Стефан Марић, нокаутирао Вучића - из Тиране

Млади српски боксер, Стефан Марић, на меч одржан у Тирани (Албанија) изашао је уз песму „Весели се српски роде“. Косовски Албанци овај гест сматрају провокацијом, наравно - без икаквог основа. Вучић се не оглашава јер је и он - нокаутиран.

Време није губио такозвани „Професионални боксерски савез Kосова“ те су се из ове организације огласили са наводом да су са „забринутошћу примили информацију да је српском боксеру дозвољен улазак у ринг са антикосовским песмама“.

„Савез професионалног бокса Kосова је са забринутошћу примио информацију да је на вечери професионалног бокса, одржаној у недељу у Тирани, српском боксеру дозвољен улазак у ринг са антикосовским песмама“, навели су.

Изражавају, како кажу, „дубоко огорчење овим догађајем“, и захтевају од Албанског боксерског савеза, као надзорника професионалних боксерских такмичења, „да предузме мере против организатора и буде опрезнији у будућности“ преносе неки од про-сепаратистичких медија.

„Такође, молимо да упозоре организаторе да се овакав догађај не понови. Сарадња између наших савеза је увек била веома добра, имајући у виду да смо помогли УБА на путу ка чланству у Европској федерацији ЕБУ. Желимо да се овакви немили догађаји више никада не понове“ наводи страна која је буквално извршила геноцид над домаћим, староседелачким српским становништвом на Косову и Метохији по рецепту замишљеном током доминације фашистичко-нацистичких снага током Другом светског рата.

Албанским сепаратистима и њиховим политичким покровитељима, који су заједнички осмислили и спровели геноцид над Србима пре 25 година заокруживши своју вишедеценијску злочиначку намеру о крвљу отетом Косову и Метохији, и у прошлости је сметало много тога па чак и када су 2021. године српски фудбалери прославили победу против Португала подизањем три прста и певањем песме „Весели се српски роде“.

О овој песми би много тога могло да се каже али никако да је анти-косовска, напротив, она Косово и Метохију слави. То што би Албанци са овог простора желели да се идентификују као неко други а то једноставно нити могу нити им Западни ментори дозвољавају инсистирајући на присвајању дела назива српске покрајине - Косово (будући да им је нови идентитет неопходан како би "стекли право" да отму КиМ), то је већ сасвим други проблем.

 

Иако у самом тексту ове песме, као уосталом и безмало целокупној српској уметности, поезији и нарочито песмама заиста посвећеним Косову и Метохији сами косовски Албанци се једноставно не помињу, тако се ни ова песма не односи на њих већ на оно чиме српски род може да се дичи и поноси а то су неки од  средњевековних српских манастира и властелинских породица, односно свете лозе Немањића.

Међутим, албанским сепаратистима смета сваки помен Косова и Метохије јер представља јасан знак да Срби нису и неће дићи руке са своје свете земље. Ту не помажу ни фондови, ни невладине организације, нити медијска пропаганда која се јавља и припомаже чак и у овом случају код медија на српском који извештавају са КиМ, па ни накарадни школски програми који у уџбеницима криво представљају историју и чињенице о јужној српској покрајини.

Српски боксер Стефан Марић није успео да извојује победу у овом мечу али оно што је успео много је више од тога. О његовој победи у рингу једва да би јавили неки од медија, док оно што је учинио овом песмом јесте дефинитивна победа над лажном увереношћу да је отимање Косова и Метохије од Срба "готова ствар" као и актуелном политиком велеиздајничког и криминалног режима Александра Вучића који је српским интересима на КиМ нанео ударац од кога, надао се, Срби неће моћи да се опораве. Да ли је то учинио из снисходљивости према албанском народу, за кога тврде да је његов по крвној линији, или је за то и додатно плаћен, а у шта нема сумње, ипак је Вучић овде доживео пораз каквом се није надао. То је тек један у низу пораза које ових дана доживљава од Стефанових вршњака чија ће га воља манифестована кроз одлучне и масовне протесте, како се чини, коначно оборити с власти. Надамо се, на главу.

Издаја државних и националних интереса, предаја основних природних и привредних ресурса страним компанијама, разарање и дубоко загађење река, плодне земље и природе уопште, затим бахаћење, пљачка и непрестано понижавање националног поноса и здраве памети је нешто што је српски народ био принуђен да издржи. Криминалним приватизовањем државних институција, нарочито чврстом контролом служби безбедности, Вучић народу на грбачу неометано товари дажбину на дажбину како би пунио своје (и својих) џепове без дна, финансирао баханалије криминалног клана својих кумова, браће и старлета, грабио и отимао... и све то је овај народ издржао па ће издржати, и то добровољно, и трошак Вучићевог лечења како би што реалније могао да схвати размере својих непочинстава на миру, опет о трошку народа, уживајући бесплатно доживотно издржавање - заслужене казне на робији. Толико је барем заслужио.

*НАПОМЕНА: Овај текст је прилагођена верзија већ објављене кратке вести истог аутора.

Прочитајте више →

Земљу за ископавање Литијума продаје и Порфирије

 

Актуелна министарка рударства и енергетике и ћерка једног од првих људи који је у распалој Југославији радио на истраживању нафте "са партенерима из Америке" и који је још у социјализму започео "предузетнички бизнис", Дубравка Ђедовић Хандановић, састала се јуче у београдској патријаршији са Порфиријем (Перићем), човеком на трону патријарха СПЦ у народу прозван "Вучићев патриајрх".

Из патријаршије се јавности кратко саопштава како је "разговарано о различитим могућностима сарадње Српске Православне Цркве и других цркава и верских заједница у Србији са Министарством  рударства и енергетике на добро свих грађана".

Колико је то добро може се наслутити из чињенице да је јавност "обавештена" тек толико да - не зна ништа о томе. Ова једна једина реченица која говори о том сусрету не само да је недовољна да саопшти природу и разлоге састанка већ је и она искоришћена за уношење забуне. Осим тога искоришћена је и за промоцију анти-хришћанског и неправославног ступања у савез са иновернима и отпадије од вере православне на више него јасан начин. Како се у њој каже, разговарало се између: "Српске Православне Цркве и других цркава и верских заједница"! Наиме, узурпатори београдске патријаршије већ одавно не виде ништа лоше у издаји Христа Бога кроз секташење са отпадницима од вере и јеретицима те као некакво опште добро наводе управо то! Једино што изгледа више немају стрпљења да народ у потпуности прихвати пут отпадије од вере. На жалост, толеранцијом кривоверја код патријарха и других званичника београдске патријаршије, народ је показао огромну спремност да прихвати баш све.

То не само да неће донети већ и не представља било шта добро већ само зло. По речима великих духовника православља а нарочито данас и светитеља Светог Јустина Ћелијског, "екуменизам је свејерес", па тако ни поменути састанак ако се и овлаш коснуо ове теме, ништа добро не доноси.

Наиме, према добро обавештеним изворима из Српске православне цркве, Порфирије (Перић) разговарао је са минстирком Хандановић о земљишту у својству СПЦ а које се налази на потезу на коме Рио Тинто планира да врши ископавања Литијума. На том простору налази се на десетине ако не и стотине хектара земљишта у власништву Српске православне Цркве које није могуће заобићи. У питању су светилишта, уопште земљиште на коме се налазе цркве као и гробља а коај се налазе на путу трасе предвиђе за копање.

Ђедовић и Порфирије

Разлог онако кратке вести о овом састанку управо јесте чињеница да се једино о томе разговарало и да се ту нема шта додати. А да неће бити никаквих проблема око ископавања и руинирања светиња наше Цркве, очигледно је и из одсуства било какве речи противљења ископавању не само у оквиру овог састанка већ уопште када се ради о београдској патриајршији. Против рударења Литијума у Србији устао је један мали број свештеника под јурисдикцијом београдске патријаршије али су и они врло брзо ућуткани, како такође извори из СПЦ тврде, линчним ангажовањем патријарха да се томе нико не противи! Тако и јесте, нема ни једног њиховог гласа против Рио Тинта у Србији.

Резигнирани свеопштом издајом патријарха Порфирија, неки од свештеника СПЦ су позвали верни народ да не присуствује службама које патријарх врши нити са њим да се нађу у било каквом простору како не би заједничарили ни својим присуством. Овај надасве исправан став требало је заузети још и раније ради много већег позитивног ефекта али, ето, ни данас није касно.

Ако након свега што је Порфирије учинио против Српске православне Цркве још увек има оних који се питају "зашто би он то урадио", могу да погледају вест која се испод поменуте нашла на неким интернет-порталима у рубрици предложених вести раније објављених а која каже: Kреће реконструкција виле за патријарха на Дедињу, Црква издваја више од пола милиона евра: Само ће гаража имати 200 квадрата.

Заиста, наслов који све објашњава.

Прочитајте више →

Гораждевац - Мртви људи који дишу (документарни филм)

Документарни филм "Гораждевац - Мртви људи који дишу" сниман је на лето 2018. године. Иако је план био да буде приказан већ те године на тада једином независном медију са КиМ, порталу "КМ новине"( који је у међувремену престао са радом), а затим и на јединој ТВ спремној да га емитује, Телевизији српске дијаспоре чија се редакција налазила у Немачкој и која је такође касније престала са радом. Коначну монтажу одлагала је пренатрпаност обавезама обрадом свакодневних вести. Тако се десило да је ово први пут да се овај филм приказује. Од тада, као што се на почетку филма и каже, ако се нешто и променило у Гораждевцу, променило се на горе.

У филму се говори о положају Срба у Гораждевцу, притисцима којима су изложени са свих страна, сталним пљачкама које се врше у селу отимајући од Срба и оно мало иметка што су тешком муком успели да стекну, као и локалној али и државној власти чија небрига и страначки интереси немилосрдно косе сваку другу потребу ма од каквог суштинског значаја она била за опстанак Срба на Косову и Метохији.

Саговорници су овдашњи Срби који се не слажу са безобзирношћу власти и њиховим игнорисањем проблема уместо решавањем да би омогућили и обезбедили даљи опстанак Срба у Гораждевцу и уопште овом делу Метохије. Сви су они "обични" а у ствари необични људи, див-јунаци свог времена којима је ово била једина прилика да отворено и јавно проговоре о својим проблемима за шта нису имали прилику ни у једном другом медију. Упркос тоталној блокади слободне речи, коју медији из чисто материјалних интереса спроводе над локалним Србима чији је профит једини разлог а цена прогон преосталих Срба, они су искористили ову прилику и показали изузетну храброст износећи истину о свом положају и тако за историју приложили сведочанство без кога би она била у дубоком мраку и заблуди.

Осим њих ту је још један мали број људи који су из скромности и не видевши потребу да буду поменути, својим трудом и залагањем омогућили да се овај филм реализује што заиста не би било могуће без њихове помоћи због чега им дугујемо огромну захвалност.

Аутор филма је независни новинар са Косова и Метохије Иван Максимовић а за коначан утисак професионалности и озбиљности својим гласом допринео заслужан је наратор овог филма, Саша Јаковљевић.

Ускоро ће на овом сајту бити приказан још документарни филм и нешто снимљеног материјала из архиве и, у зависности од интересовања и спремности људи да овај рад подрже, он ће бити настављен или ће се све завршити на томе до неког бољег тренутка и неких бољих људи.

Прочитајте више →

Вучић, Ватикан и лажи о непризнавању албанских сепаратиста са КиМ

Несрећа у коју Србију гура напредњачки режим, продубљује се. Тако је председник Републике Србије Александар Вучић примио недавно  државног секретара Ватикана, кардинала Пјетра Паролина. Састанку је присуствовао и министар финансија Синиша Мали.

Медији су, уздајући се у званична саопштења, навели да се разговаралo о актуелним питањима у региону. Оно што је нарочито увредљиво за домаћу јавност, а посебно Србе на Косову и Метохији, јесте поменута "подршка мира коју даје Света Столица када је реч о српском народу на Косову и Метохији".

Овако несрећно конструисана реченица има улогу искључиво да збуни али и да обмане читаоце јер на први изгледа као да су Срби реметилачки и фактор насиља док су, као што знамо, жртве. Са друге стране не само да не постоји никаква подршка Србима на Косову и Метохији већ је дуже од 25 година на снази активна подршка албанско мсепаратизму. Као увек до сада кроз векове, разлог је намера да се соакати српски етнички простор а нарочито на проблему Косова и Mетохије, и духовни епицентар српског народа. С тога ово представља бруталну злоупотребу тешког положаја Срба и самог Косова и Метохије!

А тек да напоменемо да када се о Ватикану говори, не може да буде речи ни о каквој "Светој Столици" већ центру, на жалост, јеретичког и анти-хуманог настројења Запада будући да знамо да је баш Ватикан центар пројектовања геополитичких сукоба, анти-православне пропаганде, прања новца, прикупљања пленова из ратом похараних подручја као и епицентар педофилије барем овог дела света.

Вучић је навео неколико општих места од важности за Србију и њене легитимне интересе на Косову и Метохији али тек декларативно јер заштите, како каже "хришћана и хришћанског наслеђа, као и унапређење људских права хишћана" од стране ватикана нема ни у назнакама нити је икада показана намера за тако нечим.

Са Паролином је разговарао и председник Владе Србије, Милош Вучевић, и навео да га је "упознао га са ситуацијом на Косову и Метохији". 

Занимљиво је да државног секретара Ватикана српске власти упознају са ситуацијом на Косову и Метохији тек након што су му се издашно захвалиле за пружену подршку овдашњем српском и неалбанском становништву и српским светињама... 

Најбитније од свега јесте следећи навод Вучевића, који је иначе заједнички свим представницима српске власти а то је "принципијелна позиција Свете Столице у погледу непризнавања једнострано проглашене независности албанских сепаратиста са Косова, упрокос притисцима које трпи због такве одлуке" а коју "Србија веома цени".

Ватикан да трпи притиске?... Па, нисмо деца да се овако бесмислено и наивно односимо према неким стварима... Или ипак јесмо, јер су медији потпуно некритички пренели овај садржај? Не, у питању је нешто друго, нешто што се једноставним речима описује као - велеиздаја.

Власти државе Србије, прецизније речено напредњачког режима, одлично знају да таква одлука не постоји, да нема никакве подршке српским интересима на КиМ од стране ватикана већ да се упорно ради на потпуно мдеконструисању и брисању сваког српског утицаја на том простору, укључујући и историјски кроз отимање српских светиња на чему се све време и ради не само од почетка сукоба на простору бивше Југославије већ вековима уназад насилним конвертовањем Срба у римокатолике. Током последњих сукоба, па и на простору Косова и Метохије, ватикан је званично и дрско заузео страну косовских Албанаца.

Наиме, Ватикан јесте признао илегалну квази-независност албанских сепаратиста на Косову и Метохији и то међу првима.

Ватикан је још крајем априла 2008. године признао америчкој амбасадорки Глендон у Ватикану да није (још увек) формално признао Косово, иако јесте фактички, јер је “неки званичник СПЦ“ рекао папистима да ће СПЦ наставити “екуменистички дијалог“ са Ватиканом (односно даљи пад у јерес и гажење Православља) уколико Ватикан не призна Косово и формално.

Поштанска маркица коју је Ватикан издао 1999. током медијске кампање лажи против Србије а која приказује албанске избеглице са Косова и Метохије

Према Међународном праву једну државу као независну могуће је признати на два начина: фактички (de facto) и правно (de iure). Фактичко признање је када се одређеним радњама признаје нека држава као независна кроз склапање уговора, примање државних изасланика… или када се једноставно експлицитно наведе да једна држава другу признаје као фактички независну. На жалост, то је стање које имамо и код Александра Вучића чији режим признаје сва документа која издају паралелне структуре албанских сепаратиста а на терену укида легитимне институције и важност докумената или регистарских таблица које за тај део своје територије издаје Република Србија. Отуда и толик осрдачан став ове две стране, обе дубоко непријатељски настројене прем анационалним интересима државе Србије и њеног народа.

Поред фактичког постоји и формално признање када се размене амбасадори на сталној бази или се то јасно истакне као чињеница. Међутим, правна наука је сагласна да су ефекти оба вида признања – ИСТИ, тј да између два вида признања држава НЕМА суштинских разлика. У оба случаја призната држава вуче правне последице из међународних односа.

Све ово наводимо из простог разлога јер за овакву врсту признања албанsких сепаратиста од стране Ватикана постоје званични документи.

У овом случају је реч о депеши коју је у Вашингтон послала америчка амбасадорка Глендон из Ватикана у 10:15 часова, 30 априла 2008, након сусрета са монсињором Мигуелом Мауријем (у то време водећим човеком за балканска питања при ватикану). Ево дела те депеше:

“Света Столица није спремна да формално призна Косово зато што би то поткопало њене односе са владом Србије и екуменистички дијалог са Српском Православном Црквом. Високи достојник Српске Православне Цркве, како је Маури истакао, признао му је да је одлагање формалног вида признања Косова за СПЦ било важније од многих корака који су предузети да се ојача екуменистички дијалог између Православних и Католика. Маури је умањио значај ватиканског оклевања да се Косово формално призна, подвлачећи да је Ватикан ‘де факто’ признао нову републику и пожелео јој успех у мирном процесу изградње нације. Маури је истакао да је Света Столица била прва која је коментарисала јавно да је независност Косова ствар која се више не може оспоравати – и то 18 фебруара, само дан након што је Косово прогласило своју независност. Маури је подсетио и како се папа срео са председником Косова Фатмиром Сејдијуом и како су католички клирици на Косову поздравили независност бивше српске покрајине. (…) Маури је истакао да је Ватикан ‘де факто’ признао Косово и да ЗА САДА нема потребе да предузима друге акције“.

Део поменуте депеше о томе да је Ватикан ипак признао илегалну квази-независност косовских сепаратиста

Овде видимо много тога, од жеље за "успешном изградњом нације" на чему се активно ради и због чега се инсистира на "интегрисању Срба у косовски ситем" јер без пристанка Срба нема изградње било чега на Косову и Метохији а тек да не говоримо о "нацији".

Даље, за синодалце екуменисте при узурпираној СПЦ, битније је да Ватикан “не призна формално“ Косово (иако га је фактички признао) од чистоте саме православне вере на шта су пре свега позвани! Тиме је београдска патријаршија и званично, након издаје вере правослвне, загазила и у издају Косова и Метохије и то, ево, траје пуних 16 година!

Никада наши свети Немањићи и Лазаревићи нису газили своју веру да би добили килаву “подршку“ од папе, чак и када су губили западно Захумље, Македонију, Косово од освајача и окупатора, иако им је папа нудио сву помоћ само да ступе у екуменски савез. Том логиком, коју данас следе екуменисти СПЦ, водио се једино Бранковић који је шуровао са Венецијанцима и папом да би очувао своје земље од Турака иза леђа св. деспоту Стефану. На исти начин данас, "иза леђа" самом Христу Богу, шурују синодалци али и српска државна власт и то чак не да би очували било шта већ да би задовољили личну болесну сујету кроз тетошење од ватиканских изасланика и, можда, сопствену позицију кадрирану од Ватикана по моћи коју су му својом вољом и без нужде предали на слободно располагање.

Како је Милош Вучевић навео, "у знак пријатељства и добре сарадње уручио је Паролину сребрно кандило које је посебно израђено за њега". Српска државна власт је овим гестом недвосмислено ставила до знања да је са вером раскрстила а тиме, на жалост, и са државом те је најважније сегменте српског бића симболично предала у руке јеретику, изасланику Ватикана, вековном конструктору зла и пројеката масовног страдања српског народа. Ипак - тек у своје име! Народ се стим сложити неће а глас народа је глас Божији. Питали нас нису већ од нас сакрили али за сада можемо барем да им не дозволимо да нас олако воде из заблуде у заблуду. Нека знају да знамо, издали сте. Још једном. У своје, не и у наше име.

Прочитајте више →